Milatovac je u subotu, 13. septembra, otvorio vrata svima. Pod pokroviteljstvom Opštine Batočina, a uz podršku Ministarstva za brigu o selu, „Miholjske susrete sela“ organizovali su udruženo: Festival za mlade „Bleja“, Narodna biblioteka „Vuk Karadžić“ Batočina i Kulturni centar „Dositej Obradović“ Batočina.

Ova sportska, kulturna i zabavna manifestacija svakog vikenda okuplja stanovnike sela od Vojvodine do Kosova i Metohije, od Drine do Stare planine, i svake godine sve je masovnija.

U našu opštinu Miholjski susreti došli su prošle, a nastavili se i ove godine; najpre u Dobrovodici prošle subote i na radost Milatovčana i gostiju, sedam dana kasnije i u njihovom selu.

Ovo nije bila samo prilika za druženje, već i način da se ojačaju veze između sela, podstakne ekonomski razvoj kroz promociju domaće proizvodnje i turističkih potencijala, te da se mlađe generacije upoznaju s bogatim kulturnim nasleđem svojih predaka.

Dan je bio ispunjen raznovsnim sadržajima.

Kulturno-umetnički program obogatili su igrom članovi UZNTK-a „Šumadija“, glumom Raša Calić, prigodnim govorom Radmila Krstić i izražajnim kazivanjem stihova i vođenjem programa Emina Blagojević.

Podsetili smo se nadmetanja u starim borilačkim veštinama, nadvlačenju konopca i bacanju kamena s ramena, dok su malci u kvizu mogli da provere svoja znanja.

Posebnu čar manifestaciji dalo je Udruženje „Čuvari plamena“ izlažući viteške rekvizite. Šarenilu su doprinele slike likovnog kluba „Batočina“ i ručni radovi „Zlatnih ruku Batočine“.

Neizostavno je bilo i kuvanje gulaša, jer dan bez gastronomskih ugođaja nije potpun, kao i bez sportskih aktivnosti.

Turnir u basketu okupio je četiri ekipe, a posle junačkog nadmetanja redosled je bio sledeći: prvo mesto osvojila je ekipa Doma zdravlja, drugo domaćini, Milatovčani, treće „Tranzicioni kutak“ i četvrto Centar za socijalni rad „Šumadija“.

„Miholjski susreti sela“, ove godine održani u Milatovcu i Dobrovodici, bili su prilika da deca i mladi prodube saznanja o značaju narodnih običaja, stvaralaštvu, tradiciji i kulturi našeg naroda. Tradicionalni način života blago je koje treba negovati , kako bi nove generacije stasavale na zdravim korenima, ali i unapredile društveni život na selu.